Филмови из ваздуха!
Једна од предности последњих година, можда деценије, била је репродукција мултимедијалних садржаја у све бољем квалитету као знак наглог развоја и јачања хардвера у рачунарској техници и мултимедији. Споменуо сам то у старијем чланку, али нећу престати да то поновим да бих поделио старо сећање са вама.
Некада када је ЦД поред новина још био куриозитет, и када уредници нису могли да убаце диск од 650 мега, па, то је било када сам наишао на чланак у додатку часописа Чип. У писању у новинама се говорило о различитим методама компресије које бисмо могли да користимо за филмове. А прилог на диску није био ништа друго до филмски клипови компримовани на различите начине. Ови детаљи потичу из првог дела Приче о играчкама, а Баз Лајтер је у њима одштампао пиринач.
Па, да ли сте у праву да питате, шта чини оволику обамрлост? За оне који у то време нису скинули кожу са рачунара, биће ми тешко да објасним да су ово заиста били први прави филмови које сам видео на екрану рачунара. Слика на монитору ВГА резолуције је била само печат, али је још увек осећам, сећање је живо док сам шурјаким очима зурио у оквире, а ми смо филозофирали да ће доћи време када, дуго време, комплетне видео снимке, а не Бог, моћи ћемо да гледамо филмове целе ноћи на вашем рачунару. У то време нисмо ни сањали да може да ради на целом екрану, а не да би његова резолуција могла да буде 1920 к 1080 пиксела. Како смо могли да сањамо о овоме када је чак и монитор резолуције 640 к 480 био чудо, барем у смислу да није могао само да приказује нијансе сиве или зелене, већ смо могли да видимо троструку верзију Виндовс-а у БОЈИ. Зашто сам ово описао? Јер за мене су године које су прошле од тада муњевито текле, и ако погледам данас око себе, видим да оно што није фулл ХД више није добро, у ствари, полако се осваја оно што неће бити тродимензионално не буди ни довољно добар.
