Изаберите страницу

Број пхисхинг напада попео се на 37,3 милиона

Број пхисхинг напада на кориснике Интернета широм света повећан је на 12 милиона у последњих 37,3 месеци, са 19,9 милиона годину дана раније, према истраживању компаније Касперски Лаб.

хакер са рачунаром и кредитном картицом

Већина пхисхинг напада догодила се на интерфејсима услуга е-поште, друштвених мрежа, банака, финансијских институција и веб продавница, наводи се у саопштењу компаније за решења крајњих корисника у петак.

87 посто напада погодило је оне који су раније били мета цибер криминалаца на Фацебооку, Иахооу, Гооглеу и Амазону.

Истраживање спроведено у јуну 2013. године показује да су неке нежељене е -поруке почеле да расту и брзо мутирају због нових и различитих метода кибернетичких криминалаца.

Пхисхинг напади покренути у прошлој години погодили су у просеку 102 људи дневно широм света, двоструко више него годину дана раније. Пхисхинг напади су најчешће изведени против грађана Русије, Сједињених Држава, Индије, Вијетнама и Уједињеног Краљевства. Број напада у Вијетнаму, Сједињеним Државама, Индији и Немачкој удвостручио се у односу на претходну годину. Већина пхисхинг сервера је регистрована у Сједињеним Државама, Великој Британији, Немачкој, Русији и Индији.

Најчешће су нападане апликације са Иахооа, Гооглеа, Фацебоока и Амазона, што чини 30 посто пхисхинг напада. У 20 одсто случајева преваранти су копирали веб странице банака и других финансијских организација. Првих 30 циљаних веб локација укључује имена попут Америцан Екпресс, ПаиПал, Ксбок Ливе и Твиттер.

Дванаест процената свих регистрованих пхисхинг напада дошло је до жртава путем нежељене поште, а 12 процената је до линкова дошло путем веза, прегледача или система за размену порука (Скипе).

Интернетски преваранти већину времена стварају потпуно сличну и популарну, али лажну веб страницу (систем е -поште, сучеље за интернетско банкарство, веб странице друштвених мрежа) које се могу користити за увјеравање жртава да су на правој страни. Корисници који ништа не сумњају дају своје личне податке и тајне лозинке, које преваранти могу злоупотребити да нанесу додатну материјалну штету. [МТИ]