Схуттле КСС3510МА - мој сан се остварио

Једном давно, када је освајало 286 рачунара, купио сам звучну картицу за свој први рачунар. Није било јефтине забаве, било је моно и на њему није било несрећног порта за игру, али звук је допирао из машине. Затим, неколико година касније, постоји један Шумовита долинаНа 486 мултимедији (можете да замислите колико је то била мултимедија) видео сам први филм, који се чак и на мониторима у то време појављивао само у величини марке, али сигурно је Бузз Лигхтиеар тамо трчао по екрану.

Негде у то време, у глави ми је почела бујати мисао о томе како би било добро гледати филмове на машини поред телевизора или можда играти на много већем дисплеју него на тадашњим мониторима.

Нажалост, морао сам мало да сачекам прву Стварно мултимедијалну машину, али никада нисам одустао од свог плана да направим машину поред телевизора. Могао сам да купим своју прву ВИВО видео картицу негде током Пентиума 2. Ако неко није знао, ВИВО је кратица за видео улаз, видео излаз, што значи да смо могли и могли да примимо видео сигнал путем ових картица.

Једини проблем је био што сам имао довољно новца да саставим машину за себе, тако да ни ова структура није могла бити прави ХТПЦ, не само зато што та реч тада можда није ни постојала. Без обзира на то, волео сам је, док сам слику изводио на телевизор у другој соби са добром дугачком жицом, а звук се филтрирао како је могао. Купио сам спољни Панасониц тјунер поред машине који је био исте величине као и средњи ВХС ВЦР и по спољним димензијама и по тежини. Наравно, ово није био проблем, поента је била у томе што сам могао да гледам ТВ на монитору и да снимам програме. Непотребно је рећи да је то у то време била, благо речено, реткост код куће, макар само зато што је рачунара било много мање него сада.

У крајњој линији, на крају се мој сан остварио и постао сам прави ХТПЦ, који је по мојим идејама настао из пуно хардвера.